Login Dodaj oglas
Kategorije

Divčibare - Više o ovom mestu na Srbija Info portalu.
Odaberite jednu od ponudjenih opcija: Mali i poslovni oglasi, vesti u vezi ovog mesta, ostale informacije vezane za ovo mesto.

Oglasi Vesti Više o mestu Divčibare
Divčibare

Divčibare su gradsko naselje i poznato planinsko-turističko mesto grada Valjeva u Kolubarskom okrugu na planini Maljen. Maljen spada u rudne planine i pripada Dinarskom planinskom sistemu u severozapadnoj Srbiji. Odlikuje se specifičnim reljefom, a to je omogućilo povoljne klimatske karakteristike, kao i raznovrstan i specifičan biljni i životinjski svet. U centralnom delu Maljena se nalaze Divčibare. Visovi, koji okružuju Divčibare, ih štite od vetrova, a i pružaju vidik na delove masiva Maljena, kao i bližu i dalju okolinu.

Divčibare imaju dugu istoriju banjskog turizma. Imaju mnogobrojne visove sa koji se pruža neverovatan pogled na Maljen, veći broj planina, Valjevo i okolinu. Golubac, maljenski vis na visini 1044 m je obrastao mešovitom četinarskom i listopadnom šumom. Nekada su šume ovog visa nastanjivali divlji golubovi odakle i potiče ime. Razvijen je i zimski turizam sa dve ski staze.

Ski staza Crni vrh, u okviru Divčibare Ski Resort-a, nalazi se na severnoj strani Crnog vrha. Na stazu je 2016. godine uveden sistem za veštačko osnežavanje. Dužina staze je 850 metara. Poseduje dvosednu žičaru kapaciteta 1.200 skijaša na sat. Visinska razlika između vrha i podnožja staze iznosi oko 180 metara. Izlazna stanica žičare nalazi se na nadmorskoj visini od 1.091 metar. Staza je srednje težine, ubraja se u grupu ski staza crvene kategorije i odgovara veštijim skijašima. Ski staza Centar nalazi se u blizini odmarališta „Crni vrh“, hotela Pepa i Divčibarskog zamka. Proteže se na severnim obroncima Crnog vrha u dužini od oko 600 metara. Visinska razlika između vrha i podnožja staze iznosi oko 100 metara. Na stazi postoji ski lift vučnica (vučna sajla sa tanjirom koji se stavlja između nogu), a kapacitet lifta je 700 skijaša na sat.

Kada je reč o turizmu, u pitanju je grana koja je u ovim krajevima zapadne Srbije veoma razvijena, jer se poslednjih godina u turizam značajno ulaže, kako bi se napravili svi potrebni kapaciteti da prime sve turiste koji su raspoloženi da dođu da upoznaju Srbiju i da se uvere da ona može biti značajan turistički centar regiona, koji će biti sve interesantniji narednih godina. Divčibare kao značajna turistička destinacija valjevskog kraja danas je u mogućnosti svim posetiocima da obezbedi sve sadržaje, koji su potrebni da se lepo provedu i dožive jednu drugačiju vrstu odmora, koju će dugo pamtiti. Odmor na Divčibarama možete provesti u hotelima kojih u ovim krajevima ima dovoljno da prime sve turiste koji svoje dane odmora žele da provedu baš ovde na Divčibarama. S druge strane, Divčibare kao i ceo ovaj kraj uostalom, ima i razvijen seoski turizam, koji svim posetiocima može ponuditi jednu potpuno novu perspektivu, novi pogled na stari svet. Sva sela su uređena u etno stilu, u skladu sa tradicijom starih srpskih sela, a ponuda koju mogu da obezbede svim posetiocima je i više nego raznovrsna. Osim uživanja u pravim prirodnim, tradicionalnim specijalitetima, svi gosti mogu uživati i u dugim šetljama po prirodi, u jahanju, ribolovu i svim drugim sličnim aktivnostima, koje vas mogu potpuno osloboditi stresa i nervoze.

Divčibare obiluju izvorima rečica i potoka, kao što su Bukovska reka, Crna reka, Kozlica, Krčmarska reka, Manastirica i Paklenica, Bela i Crna Kamenica. Posebno je interesantna reka Manastirica, koja izvire pod Kraljevim stolom (1103m) i koja u svom gornjem toku pravi vrlo lep vodopad po imenu Skakalo. Teren na kom se nalazi ovaj impresivan planinski vodopad, visine 20 metara, nije dovoljno pristupačan, te se ne nalazi na mapi divčibarskih pešačkih staza. Vode Crne reke teku preko stena koje su skoro crne boje kroz tamnu šumu pa s pravom nosi naziv Crna reka. Posebna atrakcija ove planinske rečice su vodopadi koji su visine 5-10 metara. Pored reka i potoka divčibarski predeo obiluje i mnogim izvorima. Izvor Žujan je neobičan jer se ne nalazi, kao večina izvora u nekoj jaruzi ili ispod stene već u prostranoj močvarnoj livadi. Osim ovog izvora ne treba zaboraviti ni Hajdučku česmu na visu Čubrica, kao ni izvor Studenac. Voda ovog vrela je hladna, pa se zato vrlo opravdano naziva Studenac. Iz pukotine odakle izvire voda struji hladan vazduh, pa se s pravom pretpostavlja da iza postoji čitav pećinski sistem koji do sada nije ispitan. 

Divčibare su poznate po livadama sa lepom mekom travom i četinarskim šumama. Četinarske šume su od najvećeg značaja, te se najčešće javljaju beli i crni bor, jele, smrča, u nešto manjem broju kleka i planinski bor. Od listopadnog drveća su najznačajniji bukva i breza, koje obrazuju šume, bilo same, bilo u zajednici sa četinarima. Na Divčibarama su zastupljene sledeće vrste: crni i beli jasen, hrast, cer, obična leska, jasika, javor. Divčibare su veći deo godine u cveću.